Jovan Dučić – O Ljubavi lyrics

Čovek je zaljubljen samo u lepotu,
Bilo stvarnu ili uobraženu;
Bilo telesnu ili duhovnu.

Za ljubav treba nevinosti koliko i za religiju.
Ko nije religiozan ne može biti ni istinski zaljubljen
I zato je u naše vreme tako malo zaljubljenih.

Ljubav je i dokaz inteligencije,
Jer čovek bez ideja i prostak bez vaspitanja
Ne mogu biti zaljubljeni,
Pošto je ljubav najveća mudrost i najfinija duševnost.
Ljubav je zato uvek bila privilegija najviših duša,
Ako ne i najvećih duhova.

Ljubav je čak i herojstvo jer traži žrtve.
Ako se pitamo da li smo voljeni u zamenu ili u istoj meri,
Ljubav je tada prebrojana ili taksirana kao moneta ili roba.

U ljubavi ne stradaju ljudi koji su mekog srca
Nego naprotiv, najčešće stradaju baš oni
Koji umesto srca unose svoju grubu sebičnost,
Svirepu želju da osvoje i potrebu da despotski zavladaju.

Ljudi koji u ljubav unose previše srca manje stradaju,
Jer srce sve pročišćuje i ne vidi ništa što nije dobro.
Egoisti su u ljubavi prirodno osuđeni na muke
Jer je tada ljubav svedena na najmanju moguću meru.
Nikome se ne robuje mračnije nego samome sebi,
Jer naša sebičnost -
To je tamnica pod zemljom na kojoj nema prozora.
Za punu sreću u ljubavi treba biti nesebičan
I prema sebi manje osetljiv.

Ljubav je velikodušna i samo stoga ljudi kažu da je slepa.
Ona nikad nije slepa da ne bi videla nečije nedostatke,
Ali je plemenita i duševna,
Jer ipak sve smatra manjim od ljubavi.
Ljubav je kao i vladalac: najviša kad najviše prašta.